MOJ KUTAK

Valjda zbog proleća.....

Lepo je dok te čekam

izvesno je,

čekanje je beskorisno,

Reći ćeš mi tiho

Ipak lepa je nada koja je utkana u čežnjivo čekanje,

očekivanje čuda koje će se desiti ili možda neće.

Lepo je dok se razmahane munje kovillajući teške,olovne oblake

Oglašavaju nad mojim krovom.

Lepo je što znam da postojiš

Nije važno ni zašto ni kako

Ni čemu ni koliko dugo

Ne,nije važno...

Važno je samo da sam srećna Kada otvorim oči i

Jednostavno znam da i ti si tu.

Tvoja Spartanka

05/20,2009 Posted to Generalna

Comments (11)

Прикупљање помоћи за верни народ на Косову и Метохији

Прикупљање помоћи за верни народ на Косову и Метохији Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве у својој седници одржаној 4. марта 2008. године донео је oдлуку: "Обзиром на тешко стање у којем се налазе српски православни верници на Косову и Метохији, то умолити Високопреосвећену и Преосвећену Г. Г. епархијске архијереје да у подручним им епархијама прикупљају помоћ у намирницама и новцу.

У исто време, умолити их да тако прикупљену помоћ уплаћују на рачун Патријаршијског управног одбора број

205-58206-70 (Комерцијална банка)

са назнаком "помоћ вернима на Косову и Метохији", а намирнице достављају непосредно Епархији рашко- призренској, о чему извештавати Свети Архијерејски Синод."

http://www.spc.yu/sr/prikupljanje_pomoci_za_verni_narod_na_kosovu_i_metohiji

06/13,2008 Posted to Generalna

Comments (2)

Моје су небо везали жицом

Blog desetogodisnjeg deteta...jednog malog viteza,jedne hrabre dusice,jednog velikog srca,jednog coveka u telu deteta....

Јована Косовка 09 Мај, 2008 22:28

Писмо осмо - Моје жеље

Као што свако дете има своје жеље имам и ја, а та жеља је жеља за слободом и за спокојан живот .
То свако дете не Косову сања са надом да ће се то остварити јер никад не треба губити наду. Моја жеља је да на Косову влада мир да се опет чују манастирска и црквена звона да се на сваком простору осети мирис тамјана.

Да тамјан и црквена и манастирска звона привуку много поштене и добре људе и да у цркви буде више народа и деце који се искрено моли Богу и који поштују Бога, да се зна где су киднаповане особе и да се деци који су без родитеља помогне и да се са мог неба скине бодљикава жица која је мене и моје вршњаке на Косову завила у црно, без воде (СЛОБОДЕ) и без хране (МИРА) зато што су Албанци моје небо везали бодљикавом жицом, да се мирно помолим Богу за сав српски народ, да се остваре све моје жеље и све моје наде за слободом.

Моја жеља је да слободно дишем да не живим као птица у кавезу која је усамљена и тужна због тога.

Моја жеља је да ја будем спокојна када мој тата оде да мења пошту, да се не плашим да ће му се нешто десити, да живим без немира, да се не бојим ничега када одем да спавам, да Бог чува мене, моје родитеље и моје сестре од сваког непријатеља и сваког зла. Моја је жеља да прошетам у доњи део града Ораховца.

Да кроз ту шетњу заборавим на тугу и ружне доживљаје, да упознам пуно другара и другарица са којих би се дружила и све заједно делила. Да свет буде пун љубави да се не догађају ратови јер је Бог створио свет са намером да се људи слажу а не да ратују.

Моја жеља је да се људи слажу и да нас сунце са пуно лепоте и љубави угреје. Моја жеља је да ја постанем славан адвокат који ће да брани добре људе од лоших особа који су неправедни према њих као Албанци према Србима. Да нас мајка Пресвета Богородица заштити са својим крилима! Да се моје жеље испуне јер само са њих ја имам наде за даљи живот.
Ако се ове моје жеље испуне онда за сваког човека и за свако дете у Ораховцу и на Косову има наде за нормалан живот.

http://jovanakosovka.blog.rs/blog/jovanakosovka/generalna/2008/05/09/8

http://jovanakosovka.blog.rs/blog/jovanakosovka/generalna/2008/05/09/6

06/05,2008 Posted to Generalna

Comments (5)

један ѕмѕ за један оброк гладнима на ким

Хуманитарна акција у организацији Епархије рашко-призренске под називом „Један ЅМЅ за један оброк гладнима на КиМ“. Прикупимо заједно средства за рад народних кухиња на територији Косова и Метохије слањем СМС поруке на број 1033 (само у оквиру 064, 065 мреже).

Цена СМС поруке за препаид и постпаид кориснике износи 50 динара без ПДВ-а

Помоћ се може извршити и уплатом на жиро рачун: Косовско-Метохијска банка а.д. филијала Звeчан, бр. 360-0012622700003-39, на име Епархије рашко-призренске, Манастир Грачаница, 38205 Грачаница, за Народне кухиње.

http://www.eparhija-prizren.com/defa...?idvestep=2447

[b]Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

02/29,2008 Posted to Generalna

Comments (3)

Još malo šale

Ekipa puževa napadne kornjaču.
Kornjača, besna, ode u policiju da prijavi slučaj.
U policiji je pitaju da li bi bila u stanju da prepozna napadače.
"Ne znam", reče kornjača. "Sve se desilo tako brzo!"

02/02,2008 Posted to Generalna

Comments (4)

HRISTOS SE RODI!

СВИМ ПРАВОСЛАВНИМ ХРИШЋАНИМА ЖЕЛИМ СРЕЋАН БОЖИЋ И СВАКО ДОБРО У НОВОЈ 2008-ој ГОДИНИ!

РАДОСНИМ ПОЗДРАВОМ ХРИСТОС СЕ РОДИ!

спартанка

01/06,2008 Posted to Generalna

Comments (7)

SVET OKO NAS

„iz nekog mog ugla“ Čujem se sa jednom prijateljicom iz Vranja,potegla čak za Beograd da poseti Delta grad?!!Razmišljam da li je to moguće?!Prevaliti toliki put zbog kupovine i obilaska nečeg što čak nije ni kulturnog karaktera?!Uveravam se da je i te kako moguće...Govorim joj kako još uvek nisam otišla tamo,nemam neku posebnu želju da se provlačim kroz znatiželjnu masu i tako dobijem lakat u bubreg,prepunu korpu u glavu,izvučen nokat na nozi zbog nespretnog koračanja stokilaša,odgurivanje od rafova,otimanje ofingera,isprljan kaput od prosutog soka „za poneti“,prekorevanje zbog laganog razgledanja,otkidanje jednog ramena u prolazu,pretešku tobru u koleno...da,sve to može da se desi kada se posećuju takvi prostori.Ona nije mogla da sakrije razočarenje i neprijatno iznenađenje mog nepokolebljivog stava prema takvim lokalima...Ona je tu i ne mogu da je odbijem.Ipak preći toliki put je napor.Na kraju,svesna sam činjenice da niko ne putuje samo da bi putovao...Spremim se nekako i utešim se kako mi je to „čudo“ u blizini i nema mnogo maltretiranja kroz ljubljeni mi „ljuljaj me sudbino“,ili tačnije GSP,prevoz. Konačno stižem na zakazano mesto.Srećem se sa njom i ulazim u čuveni Grad trgovine...čudo 21 veka,evropski stil...Spoljašnjost lepo urađena.Lepa,staklena zgrada koja pristaje poslovnim prostorima.Konačno ulazim u prizemlje.Prelepo popločan hodnik.U prizemlju se,pored par butika,cvećare,zlatare i banke,nalazi hiper market Maksi diskonta.Sve je nalik onim hiper-marketima koje sam viđala na obodima većih,zapadnoevropskih gradova.Miris prizemlja i slika mi se ne uklapaju baš najbolje,ali dobro,niko nije savršen.Ipak je ovo samo Srbija,zemlja čuda i predrasuda.Razmišljam o opštoj histeriji i prekidam samu sebe ukorevanjem svoje kritičnosti.Hajde prvo da pogledam šta se nudi.Možda bude zanimljivo a možda i skontam da grešim.Penjem se na prvi sprat.Pažnju mi privlači butik iz USA koji poznajem samo sa TV-a.Iako znam da USA uglavnom nudi kič i trop,kada je niža klasa u pitanju,ali da ne budem kritičar,pokušavam da mislim pozitivno.Ipak,svako vidi ono što hoće da vidi,zar ne?Prvi raf mi privlači pažnju.Obešeno dvadesetak pari roze i ljubičastih,lakovanih cipelica visokih potpetica.Podsetiše me na one američke glumice iz niskobudžetnih filmova koje u većini slučajeva glume konobarice u lokalnim gostionicama.Kaiševi,torbice,jakne,duksevi,bluze,veš...sastav je sledeći:“AKRIL,POLIAKRIL,ELASTIN,POLIESTER,“EKOLOŠKA KOŽA“...da skratim,sama sintetika.Pronađem donji deo trenerke i konačno,pamučna trenerka!Bingo!Kožna jakna“motorka“,nije loša cena.Koža kao koža,obrada trećerazredna.Ipak je pogodak!Ulazim u butik gde je predstavljena čuvena engleska marka....Gledam modele farmerki,sve plitke,kao one što se opravdano nose u Kaliforniji.Kalifornija nema niske temperature,sneg....i sl.Da danas se ne mogu naći klasične,ženske farmeke dubokog struka.Gomila bundi od „ekološkog krzna“ raznih veličina i modela.Setim se ,ne tako davno,muška pamučna košulja u istoimenom butiku u strogom centru Pariza iznosila je 150e,ovde je slična košulja,cena povoljnija.Mislim,ako presaberem cenu transporta,uvoza,carinjenje......pa ovo je mnogo,ali mnogo jeftinije!Eureka!To ne može biti ta marka,ili je to ta marka ali rađena za „istočno tržište“.Setim se,sedamdesetih se za isto tržište,gde mi tada nismo spadali,odvozili šleperima lekovi,deterdženti i konzervirana hrana kojoj je istekao rok sa istog tog dušebrižničkog zapada.Kao na neku deponiju.Ništa novo,belosvetski otpad kod nas na „prestižnom nivou“.Posmatram mnoga lica kako zadovoljno pune kese,biraju modele,veličine,probaju raznoraznu garderobu koju (po kvalitetu)možemo naći na kineskoj pijaci po povoljnijim cenama.Nailazim na kožne čizme astronmske cene,klasičan,lep model.Setih se da u Zemunu i u centru grada slične koštaju 50% jeftinije.E 50%!Pa isplati mi se i da promenim deset autobusa do te lokacije...Pronađem i veliku maramu,piše „silk“..pipam,ustanovim da to i jeste možda svila neke čudne obrade,ali cena je strava i užas.Indija šop nudi marame od prirodnog materijala,farbane prirodnom bojom za 70% nižu cenu.Generalno,mi ljudi sa ovih prostora imamo problem koji ne umem da definišem.Znam da sve zavisi od socijalnog statusa.“Čovek bez para je mrtav čovek“ kažu JevrejiDoslovno su u pravu.Sama jurim rasprodaje ne bih li naišla na nešto jeftino a kvalitetno.Nažalost,praksa pokazuje da to nije baš uvek tako.Pređem se u 90% pokušaja.Ipak,nisam u stanju da nosim pet kvalitetnih,skupih džempera cele zime.Opet,jeftino kada kupim,traje dva-tri nošenja.Uglvnom vuna mešana sa sintetikom,ne gužva se,praktično je,a što mi izaziva osipe po koži,znojenje,neprijatan osećaj stegnutosti...ma nema veze,odlično mi stoji i ne mora da se pegla!!!!Hm...Sve mi to liči na ekonomsko porobljavanje,monopol tržišta,ismevanje narodne inteligencije....i sl.Ali ne želim o tome jer to neminovno vodi u politiku u koju ne želim da zalazim ni po koju cenu.Ipak sam zaključila da nisam ni primetila da sam odavno počela da jedem plastiku,nosim sintetiku,pijem hemiju....protiv koje se tako borio upokojeni,čuveni francuski glumacLuj Defin.Dok je kroz svoje komedije pokušavao da nam objasni šta nam to dolazi kroz velika vrata“potrošačkog društva“...Neminovnost je da sam i ja deo cele te priče i da ne mogu ispasti iz kolotečine života.Uzimam ono što mi se nudi,znam za ono što mi je dostupno,patim za onom lepotom u jednostavnosti koja je tako daleko od mene.....da,živim imitaciju života i maštarim o nekom boljem sutra....

12/08,2007 Posted to Generalna

Comments (6)

In-Out

Mislila sam da više neću pisati,ali eto...Dešava se da odustanem od prvobitnih pomisli.Danas neću govoriti o ljubavi,patnji,čežnji,stihovima...Ne.Ovaj post ću posvetiti nedavnom događaju koji je na mene ostavio čudan utisak o vremenu u kome se nalazim a ne mogu da uhvatim korak sa njim....večito sam u raskoraku sa svim i svačim.Da pređem na stvar..

Jutro.Beograd je predivan u sitne sate...sve deluje tako čarobno,smireno,usporeno,sneno,bajkovito....Krećem do lokalne železničke stanice.Gledam raspored Beovoza.Bože koliko dugo nisam putovala vozom!Zadnji put sam sela u ovaj voz još 1999 godine.Ulazim i zatičem grupicu dobro raspoloženih srednjoškolaca.Imala sam nameru da sednem do prozora,utonem u svoje misli i tako provedem put do krajnje destinacije.Nemam,niti sam ikada imala,naviku i običaj da prisluškujem tuđe razgovore.Klinci su bili toliko glasni da nisam uspevala da čujem sopstvene misli.Nije mi preostalo ništa drugo nego da ih slušam.Voz ubrzo kreće.Mirim se sa činjenicom da mi se plan izjalovio.Klinci komentarišu o školskom štivu. 1:“Brate,znaš keve ti šta smo juče učili?Iako čavka smara bilo je gotivno čuti o železničarima u Japanu.Slušaj tebra,ako voz u Japanu zakasni par minuta,odgovorni se ladno rokne!“-smeh2:“Kako misliš rokne?!“-skoro zabrinuto3.:“Pa lepo,Japanac se rokne!“1:“Jbt,kod nas bi to bio masakar nalik genocidu!“-smeh2:“Sreća mi nemamo savesne šljakere!“-smeh Ja zamišljam scenu i otima mi se osmeh...koja morbidnost,ali se smejem.Nastavljaju razgovor i počinju da koriste meni nepoznate žargonske izraze. 4:“Idem posle gajbi da se skockam,dolazi Mirela.“1:“Šta?!Keve ti,ne seri...biće tamo kod tebe na gajbi?!“4:“Ne bre jbt.Frend iz kraja pravi parti.Matorci mu neće biti tu.“1:“Ono kao biće cirke?!“-oduševljeno4:“Jbt,kako neće?!Some,pa izdrinkiraćemo se ko niko.Ideš sa mnom?“1:“Smor da budem padobranac“4:“Ma zabole te pedu tebra.Ko da su svi koji će doći pozvani“1:“Malo mi smorno“3:“Ma daj ne seri,ne smaraj.Biće do jaja da se pojavimo tamo.Zamisli Milanovu cufa jbt.“ I tako su se celim putem nizali neki novi izrazi,novi sleng.Uh kako sam ispala iz štosa,omatorila sam.Spregu misli prekida zvonjava mog telefona.Javljam se,kad ono moja stara drugarica.Mislim,nije ona stara,nego naše prijateljstvo je staro...

Razgovor se odužio,kao i uvek kada se ne čujem sa nekim par godina.Polovinu izraza ne shvatam.Ne mogu da pohvatam šta priča,ali nastojim da je pažljivo saslušam.Konačno!Vreme je da prekinem nerazumljiv razgovor i napustim voz.Silazim pod utiskom.Stajem ispred trafike da kupim cigarete i vodu,prilazi mi dete od dvanaestak godina posmatra me i obraća mi se bez trunke učtivostiD:“E da nemaš pljugu?!“Ja:“Koliko imaš godina?“D:“15.Šta te boli k...ac koliko imam godina?“Ja:“15?!Pa ne može da me boli,nemam ga.Evo ti „pljuga“.Tako možeš da pričaš sa svojom mamom.“D:“Vidi ovu,koji je tvoj problem?“-uzima „pljugu“,odlazi i ne osvrće se.Nastavljam da gledam štampu i po prvi put mi naslovi novina privlače pažnju.“Tin“,“Love story“,“Glloria“,“Joy“..i sl.Nepostoji neki normalan naziv?! Zapanjena nastavljam prema konačnoj destinaciji.Pod utiskom svega nastavljam da razmišljam o svemu navedenom.Pitanja se nižu....

Gde su svi ti divni izrazi koje svi karakterišu kao „književne“.Zaista,nije bitno ni koje smo nacije,ni koje veroispovesti,političke opredeljenosti...Bitno je to da naši jezici postaju sakati.Stari,smisleni izrazi se užurbano zamenjuju nekim novim,suvoparnim,beskorisnim.Sve jedno.Zaključila sam da nisam „IN“ i da je moja zabrinutost usamljena.Da li sam možda ja devojka sa „grand mozgićem“ ili je to većina...ma ne,ne može biti...

12/07,2007 Posted to Generalna

Comments (14)

ljubav...

JEDINI

Nedostaješ mi.

Znam,ne veruješ.

Volim te.

Verujem,ne osećaš.

Trebaš mi.

Osećam,ne slutiš.

Živim zbog nas.

Slutim,ne vidiš.

Borim se za tebe.

Vidim,ne sanjaš.

Trajaću za nas.

Sanjam,verovaćeš.

uvek i zauvek,spartanka...

12/06,2007 Posted to Generalna

Comments (5)

malo sale nece skoditi..

Našao crnac vozačku dozvolu na ime Leonardo di Kaprio i odlučio da je zadrži. Posle nekog vremena, zaustavi ga policija zbog brze vožnje, a pošto nije imao vozačku dozvolu, dade onu koju je našao. Gleda policajac onu dozvolu, pa gleda vozača, pa opet dozvolu i nešto mu nije jasno. Pozove šefa u stanicu i upita:

-Je li, šefe, da te pitam nešto, je l' "Titanik" izgoreo il' potonuo

Učenik dobio domaći zadatak na temu "moje poreklo". vratio se kući i pita mamu:
- Mama, kako sam došao na ovaj svet?
- Donela te je roda.
- Tako kažu sve mame. A kako je tata došao na svet?
- Njega je donela roda tvojoj baki.
- Hoćeš reći da je isti slučaj i sa dedom?
- Naravno, i njega je donela roda.
Dečak je seo i napisao: "Prema mojim istraživanjima, u poslednje tri generacije niko u mojoj porodici nije rođen na normalan način".

Kako smes sestri reci da je glupa? Odmah joj reci da ti je zao!

- Seko, zao mi je sto si glupa.

Zašto Piroćanac premotava video snimak svadbe unazad?
-Gleda kako mu
muzika vraća pare.

11/29,2007 Posted to Generalna

Comments (4)

Slovo o ljudima...

Slovo o ljudima

Danas sam po ko zna koji put tresnula ovom mojom cuskijom o zid.Pitam se koliko ću još puta?!Bezbroj,nešto mi govri,još bezbroj puta.Ma nemoguće je da su toliki ljudi naopaki a ja jedina super?!Samoispitivanje gde sam pogrešila,u čemu,zašto,kako sam to zaalužila je rezultiralo sledećim odgovoromm...kroz jednu obimnu analizu samoispitivanja shvatim u čemu je problem.Dam prst oni uzmu ruku.Zašto je to tako,i ne samo kod mene,nego generalno se to dešava ljudima iz mog bližeg i daljeg okruženja?Prosto...vodeći računa o tuđim osečanjima,da nekoga ne ponizimo,uvredimo,omalovažimo,naljutimo kao i mnogi,pa i ja zapostavim sebe i razgolitim svoje emocije i tako postanem „laka meta“ za svaku emotivnu klackalicu...poigravanje i surovo zloupotrebljavanje ukazanog poverenja.Shvatim da je u krivac deformisano kućno vaspitanje lepog ponašanje,gde su nas učili da bitnage postoje ali nikada nam nisu pokazali kako izgledaju te iste bitange...i tako.Napred,nazad,sve u svemu dojemo na isto.

Kreneš u druženje,pomisliš "prijateljstvo do groba",kada ono sve sama rasprodaja.Prodaju se za sitno...dobro,preko krupnih stvari se lako i pređe a sitnice nas koče skoro celog života.Kako da postanem neki elmer davež kada mi to nije u prirodi?Kako da se ponašam kao "mini hića" kada ne mogu da uništim taj prag tolerancije?

Jbg....kako ću,jedino da postanem samoživi skot i gledajući samo sopstvene interese krenem da žanjem sve što mi se nađe na putu...ali ne malo puta sam bila svedok da se sve obije o glavu kao bumerang..zapravo ako posejem buru,požanjem oluju...ipak ću ostati nepromenjena,ali se nadam da ću bar nekada moći da kažem,ovaj put sam mudrija!

(Dalje)

08/03,2007 Posted to Generalna

Comments (15)

malo poezije

(Dalje)

07/31,2007 Posted to Generalna

Comments (1)

Nostalgija

Nostalgija

pričali su mi o njoj...i tada još nisam shvatala taj osećaj.Čemu on služi,zašto se javlja,šta označava,kako se leči,kako ga izbeći,gde stanuje,odakle dolazi?Nizala su se pitanja.Vreme je odmicalo...uzročnik i posledica tog osećaja.Sada,kada postoji ono “iza“ mene,javila se ona...ta nostalgija.Potpuno nenajavljena,bez simptoma,bez upozorenja....kao lopov u noći.Hm...pošto caruje misaonim poljem i ustoličeno vlada današnjim danom,meni ne preostaje ništa drugo nego da joj se predam,ovaj blagi bol u grudima podelim sa vama ovde.Jer papir,kažu,trpi sve.Osvrnem se iza sebe i vidim da mnogo toga nedostaje....mnoga lica koja su prešla u tu zagonetnu večnost,mnogi mirisi koji obešeni o zrak podsećaju na prošlost,mnogi stihovi koji leže na dnu fioke,mnoge fotografije koje su požutele,mnoge slike iz moje glave koje nisu ovekovečene na papiru... Eto....izbegavajući “sumorne teme“ opet se vratih na ono saplitanje o teške misli....

07/31,2007 Posted to Generalna

Comments (3)

U ogledalu

U ogledalu

Umorna noć je konačno izmakla sklopivši svoja tamna krila.Očajan,siv i mamuran,današnji dan traje.Sivom svetlošću otkriveni su horizonti koji me dozivaju...Plašim se da izgubljen u hladnom,zamagljenom zaboravu,ostaćeš usamljen.Misaonim nitima vezana za tebe,ja ostajem bistra i nepromenjena.Prikovana za taj krst sećanja ne prestajem da negujem nadu da proći će...Koraci naše patnje i kajanja odjekuju pustim hodnicima sadašnjice.Na zidu uspomena ljubav je izdubila naše otiske čežnjivog milovanja.Bezoblična beskrajnost ljubi tu paralelnu stvarnost.Sva ta sveobuhvatnost uočljiva.Mislim na tebe...ipak o nama ne zaboravljam ništa...dozvoljavam sebi.Duša prepuna sukoba sa samom sobom luta....dah zaborava kruži poput zlog duha.Pronicljiva budućnost doziva.Tamo,u njoj,stojimo odvojeni.To je bar tako lucidna stvar.Loše prikrivena želja me savladava...ona me razrešava kajanja.Zato i ovoga jutra pišem o tome,jer pritisnuta tim mislima i nemam nekih drugih opcija.Ali prestaću da se saplićem o sve te sumorne misli i pogledavši u ovo sivo nebo nad mojim gradom,verujem da ću ubuduće pisati o vedrijim jutrima.

Tvoja spartanka

07/31,2007 Posted to Generalna

Comments (1)

tu,na margini sna...

Topao,bezoblični mrak se istopio.Budim se.Još jedno sneno jutro s probudilo kraj mene.Taktični otkucaji sata paraju sumornu tišinu.Skriven u dubini mora mojih misli,udobno ušuškan u škrinjama na dnu...nenajavljen izranjaš na ostrvo svesti.Kao i svako jutro i ovo počinje molitvom za nas....Njegove oči nas pažljivo posmatraju...oči u kojima ležemo,ustajemo,ljubimo,sanjamo,patimo,volimo,mrzimo....Oči Gospodnje.Smisao postojanja..harmonija osmeha...smisao spajanja....vladar nad životom,smrti,celokupnim zbivanjima...Živim i dalje u svom dvorcu,zamišljenoj zemlji bezazlenosti.Svet za kojim toliko čeznem.Svi nemiri se guše u tom pepelu sećanja.Menjam se a svet ostaje isti..do juče...to su bila teška vrata nemogućeg.Usnuli sjaj u oku se budi.Zar sada da odustanem od traganja za tobom gospodaru moga uma?I ako je čekanje najnekorisnija stvar na ovome svetu,ja i dalje strpljivo čekam...Jer na ispruženom dlanu snova,biser maštanja položen u meki oblak iščekivanja drema...Neke nove navike nalažu proterivanje zaostalosti koja je opsednula moj um,dušu,srce...okovi od paučine...koji stežu kao lanci gvozdeni...Molitva....rastrgnuta između ljubavi da se voli sloboda i slobode da se voli....između tvog ćutanja i mojih reči.Mogućnost odbijanja postoji i kao zao duh treperi iznad moje glave.. ja strpljivo čekam,molim se i nadam da preći ćeš margine sna i aterirati u ovu surovu javu... Tvoja spartanka

07/30,2007 Posted to Generalna

Comments (10)

MOJ KUTAK

Valjda zbog proleća.....

Прикупљање помоћи за верни народ на Косову и Метохији

Моје су небо везали жицом

један ѕмѕ за један оброк гладнима на ким

Još malo šale

HRISTOS SE RODI!

SVET OKO NAS

In-Out

ljubav...

malo sale nece skoditi..

Slovo o ljudima...

malo poezije

Nostalgija

U ogledalu

tu,na margini sna...

Postovi

Kategorije

Navigacija

Meta