MOJ KUTAK

Topao,bezoblični mrak se istopio.Budim se.Još jedno sneno jutro s probudilo kraj mene.Taktični otkucaji sata paraju sumornu tišinu.Skriven u dubini mora mojih misli,udobno ušuškan u škrinjama na dnu...nenajavljen izranjaš na ostrvo svesti.Kao i svako jutro i ovo počinje molitvom za nas....Njegove oči nas pažljivo posmatraju...oči u kojima ležemo,ustajemo,ljubimo,sanjamo,patimo,volimo,mrzimo....Oči Gospodnje.Smisao postojanja..harmonija osmeha...smisao spajanja....vladar nad životom,smrti,celokupnim zbivanjima...Živim i dalje u svom dvorcu,zamišljenoj zemlji bezazlenosti.Svet za kojim toliko čeznem.Svi nemiri se guše u tom pepelu sećanja.Menjam se a svet ostaje isti..do juče...to su bila teška vrata nemogućeg.Usnuli sjaj u oku se budi.Zar sada da odustanem od traganja za tobom gospodaru moga uma?I ako je čekanje najnekorisnija stvar na ovome svetu,ja i dalje strpljivo čekam...Jer na ispruženom dlanu snova,biser maštanja položen u meki oblak iščekivanja drema...Neke nove navike nalažu proterivanje zaostalosti  koja je opsednula moj um,dušu,srce...okovi od paučine...koji stežu kao lanci gvozdeni...Molitva....rastrgnuta između ljubavi da se voli sloboda i slobode da se voli....između tvog ćutanja i mojih reči.Mogućnost odbijanja postoji i kao zao duh treperi iznad moje glave.. ja strpljivo čekam,molim se i nadam da preći ćeš margine sna i aterirati u ovu surovu javu...  Tvoja spartanka