Slovo o ljudima...
![](http://www.blog.rs/"http://www.suza.hr/UserDocsImages/zabava/eh1.jpg/")
Slovo o ljudima
Danas sam po ko zna koji put tresnula ovom mojom cuskijom o zid.Pitam se koliko ću još puta?!Bezbroj,nešto mi govri,još bezbroj puta.Ma nemoguće je da su toliki ljudi naopaki a ja jedina super?!Samoispitivanje gde sam pogrešila,u čemu,zašto,kako sam to zaalužila je rezultiralo sledećim odgovoromm...kroz jednu obimnu analizu samoispitivanja shvatim u čemu je problem.Dam prst oni uzmu ruku.Zašto je to tako,i ne samo kod mene,nego generalno se to dešava ljudima iz mog bližeg i daljeg okruženja?Prosto...vodeći računa o tuđim osečanjima,da nekoga ne ponizimo,uvredimo,omalovažimo,naljutimo kao i mnogi,pa i ja zapostavim sebe i razgolitim svoje emocije i tako postanem „laka meta“ za svaku emotivnu klackalicu...poigravanje i surovo zloupotrebljavanje ukazanog poverenja.Shvatim da je u krivac deformisano kućno vaspitanje lepog ponašanje,gde su nas učili da bitnage postoje ali nikada nam nisu pokazali kako izgledaju te iste bitange...i tako.Napred,nazad,sve u svemu dojemo na isto.
Kreneš u druženje,pomisliš "prijateljstvo do groba",kada ono sve sama rasprodaja.Prodaju se za sitno...dobro,preko krupnih stvari se lako i pređe a sitnice nas koče skoro celog života.Kako da postanem neki elmer davež kada mi to nije u prirodi?Kako da se ponašam kao "mini hića" kada ne mogu da uništim taj prag tolerancije?
Jbg....kako ću,jedino da postanem samoživi skot i gledajući samo sopstvene interese krenem da žanjem sve što mi se nađe na putu...ali ne malo puta sam bila svedok da se sve obije o glavu kao bumerang..zapravo ako posejem buru,požanjem oluju...ipak ću ostati nepromenjena,ali se nadam da ću bar nekada moći da kažem,ovaj put sam mudrija!
03.08.2007
nije lose samoispitivanje.treba im yahvaliti,bar ynas kakva ne smes da postanes.
Pozdrav od mene
I ja sam jedna od onih koji uvijek krivca jedino i uvijek pronalaze u sebi. Pa ko je meni kriv što ja vjerujem, dajem, što se trudim, što pokušavam....moj izbor. Posmatram i gledam kako se drugi šutiraju, udaraju, grabe, padaju na sitno..ali jbga, valjda je to tako u životu. I pokušavala sam, ali ne umijem drugačije. Ja idem srcem, drugi neka rade kako žele. Svako ima svoj izbor, stil i način.
Vremenom sam samo suzila krug onih koji me mogu povrijediti.
eto:)
hvala ti zaboravi na saosecanju.Bar znam da nisam sama,uh.Bas mi i te kako lakse:)
Eh prolaznice,dobro si to rekao,ali ne treba ni preterivati u samoukorevanju.Valjda...
pročitavši tekst na pamet su mi pale reči reklame (nebitno, ali mislim da je u pitanju fanta): OKRENI NA IGRU, da li hoćeš ?
ne znam kako ranije nisam naišla na tvoj blog, sviđaju mi se naročito slike, a i tekstovi su dobri, sad sam ih pročitala, najviše mi se dopada- tu, na margini sna...
Ne možeš pobeći od sebe, ma kako daleko bežala,
ne možeš se zaštiti od ljudskog zla, ma koliko se štitila,
možeš samo ići dalje onakva kakva si,
i na kraju svakog dana mirno leći u krevet,
znajući da nisi izdala sebe.
Eto tvog blog me natera da ponovo postanem stihoklepac.
Hvala ti za to ...
Nisi jedina, a nisi ni sama, ima onih sto te iskreno vole, pozdravcic od mene! Kako ono rece Skarlet....sutra je novi dan....
Hvla vam ljudi,divni ste.Goco hvala na komentaru,Darko care hvala ti za pesmu,sekice ti si moje srculence!