MOJ KUTAK

Nostalgija

U ogledalu  

Umorna noć je konačno izmakla sklopivši svoja tamna krila.Očajan,siv i mamuran,današnji dan traje.Sivom svetlošću otkriveni su horizonti koji me dozivaju...Plašim se da izgubljen u hladnom,zamagljenom zaboravu,ostaćeš usamljen.Misaonim nitima vezana za tebe,ja ostajem bistra i nepromenjena.Prikovana za taj krst sećanja ne prestajem da negujem nadu da proći će...Koraci naše patnje i kajanja odjekuju pustim hodnicima sadašnjice.Na zidu uspomena ljubav je izdubila naše otiske čežnjivog milovanja.Bezoblična beskrajnost ljubi tu paralelnu stvarnost.Sva ta sveobuhvatnost uočljiva.Mislim na tebe...ipak o nama ne zaboravljam ništa...dozvoljavam sebi.Duša prepuna sukoba sa samom sobom luta....dah zaborava kruži poput zlog duha.Pronicljiva budućnost doziva.Tamo,u njoj,stojimo odvojeni.To je bar tako lucidna stvar.Loše prikrivena želja me savladava...ona me razrešava kajanja.Zato i ovoga jutra pišem o tome,jer pritisnuta tim mislima i nemam nekih drugih opcija.Ali prestaću da se saplićem o sve te sumorne misli i pogledavši u ovo sivo nebo nad mojim gradom,verujem da ću ubuduće pisati o vedrijim jutrima.

Topao,bezoblični mrak se istopio.Budim se.Još jedno sneno jutro s probudilo kraj mene.Taktični otkucaji sata paraju sumornu tišinu.Skriven u dubini mora mojih misli,udobno ušuškan u škrinjama na dnu...nenajavljen izranjaš na ostrvo svesti.Kao i svako jutro i ovo počinje molitvom za nas....Njegove oči nas pažljivo posmatraju...oči u kojima ležemo,ustajemo,ljubimo,sanjamo,patimo,volimo,mrzimo....Oči Gospodnje.Smisao postojanja..harmonija osmeha...smisao spajanja....vladar nad životom,smrti,celokupnim zbivanjima...Živim i dalje u svom dvorcu,zamišljenoj zemlji bezazlenosti.Svet za kojim toliko čeznem.Svi nemiri se guše u tom pepelu sećanja.Menjam se a svet ostaje isti..do juče...to su bila teška vrata nemogućeg.Usnuli sjaj u oku se budi.Zar sada da odustanem od traganja za tobom gospodaru moga uma?I ako je čekanje najnekorisnija stvar na ovome svetu,ja i dalje strpljivo čekam...Jer na ispruženom dlanu snova,biser maštanja položen u meki oblak iščekivanja drema...Neke nove navike nalažu proterivanje zaostalosti  koja je opsednula moj um,dušu,srce...okovi od paučine...koji stežu kao lanci gvozdeni...Molitva....rastrgnuta između ljubavi da se voli sloboda i slobode da se voli....između tvog ćutanja i mojih reči.Mogućnost odbijanja postoji i kao zao duh treperi iznad moje glave.. ja strpljivo čekam,molim se i nadam da preći ćeš margine sna i aterirati u ovu surovu javu...  Tvoja spartanka