SVET OKO NAS

 

„iz nekog mog ugla“ Čujem se sa jednom prijateljicom iz Vranja,potegla čak za Beograd da poseti Delta grad?!!Razmišljam da li je to moguće?!Prevaliti toliki put zbog kupovine i obilaska nečeg što čak nije ni kulturnog karaktera?!Uveravam se da je i te kako moguće...Govorim joj kako još uvek nisam otišla tamo,nemam neku posebnu želju da se provlačim kroz znatiželjnu masu i tako dobijem lakat u bubreg,prepunu korpu u glavu,izvučen nokat na nozi zbog nespretnog koračanja stokilaša,odgurivanje od rafova,otimanje ofingera,isprljan kaput od prosutog soka „za poneti“,prekorevanje zbog laganog razgledanja,otkidanje jednog ramena u prolazu,pretešku tobru u koleno...da,sve to može da se desi kada se posećuju takvi prostori.Ona nije mogla da sakrije razočarenje i neprijatno iznenađenje mog nepokolebljivog stava prema takvim lokalima...Ona je tu i ne mogu da je odbijem.Ipak preći toliki put je napor.Na kraju,svesna sam činjenice da niko ne putuje samo da bi putovao...Spremim se nekako i utešim se kako mi je to „čudo“ u blizini i nema mnogo maltretiranja kroz ljubljeni mi „ljuljaj me sudbino“,ili tačnije GSP,prevoz. Konačno stižem na zakazano mesto.Srećem se sa njom i ulazim u čuveni Grad trgovine...čudo 21 veka,evropski stil...Spoljašnjost lepo urađena.Lepa,staklena zgrada koja pristaje poslovnim prostorima.Konačno ulazim u prizemlje.Prelepo popločan hodnik.U prizemlju se,pored par butika,cvećare,zlatare i banke,nalazi hiper market Maksi diskonta.Sve je nalik onim hiper-marketima koje sam viđala na obodima većih,zapadnoevropskih gradova.Miris prizemlja i slika mi se ne uklapaju baš najbolje,ali dobro,niko nije savršen.Ipak je ovo samo Srbija,zemlja čuda i predrasuda.Razmišljam o opštoj histeriji i prekidam samu sebe ukorevanjem svoje kritičnosti.Hajde prvo da pogledam šta se nudi.Možda bude zanimljivo a možda i skontam da grešim.Penjem se na prvi sprat.Pažnju mi privlači butik iz USA koji poznajem samo sa TV-a.Iako znam da USA uglavnom nudi kič i trop,kada je niža klasa u pitanju,ali da ne budem kritičar,pokušavam da mislim pozitivno.Ipak,svako vidi ono što hoće da vidi,zar ne?Prvi raf mi privlači pažnju.Obešeno dvadesetak pari roze i ljubičastih,lakovanih cipelica visokih potpetica.Podsetiše me na one američke glumice iz niskobudžetnih filmova koje u većini slučajeva glume konobarice u lokalnim gostionicama.Kaiševi,torbice,jakne,duksevi,bluze,veš...sastav je sledeći:“AKRIL,POLIAKRIL,ELASTIN,POLIESTER,“EKOLOŠKA KOŽA“...da skratim,sama sintetika.Pronađem donji deo trenerke i konačno,pamučna trenerka!Bingo!Kožna jakna“motorka“,nije loša cena.Koža kao koža,obrada trećerazredna.Ipak je pogodak!Ulazim u butik gde je predstavljena čuvena engleska marka....Gledam modele farmerki,sve plitke,kao one što se opravdano nose u Kaliforniji.Kalifornija nema niske temperature,sneg....i sl.Da danas se ne mogu naći klasične,ženske farmeke dubokog struka.Gomila bundi od „ekološkog krzna“ raznih veličina i modela.Setim se ,ne tako davno,muška pamučna košulja u istoimenom butiku u strogom centru Pariza iznosila je 150e,ovde je slična košulja,cena povoljnija.Mislim,ako presaberem cenu transporta,uvoza,carinjenje......pa ovo je mnogo,ali mnogo jeftinije!Eureka!To ne može biti ta marka,ili je to ta marka ali rađena za „istočno tržište“.Setim se,sedamdesetih se za isto tržište,gde mi tada nismo spadali,odvozili  šleperima lekovi,deterdženti i konzervirana hrana kojoj je istekao rok sa istog tog dušebrižničkog zapada.Kao na neku deponiju.Ništa novo,belosvetski otpad kod nas na „prestižnom nivou“.Posmatram mnoga lica kako zadovoljno pune kese,biraju modele,veličine,probaju raznoraznu garderobu koju (po kvalitetu)možemo naći na kineskoj pijaci po povoljnijim cenama.Nailazim na kožne čizme astronmske cene,klasičan,lep model.Setih se da u Zemunu i u centru grada  slične koštaju 50% jeftinije.E 50%!Pa isplati mi se i da promenim deset autobusa do te lokacije...Pronađem i veliku maramu,piše „silk“..pipam,ustanovim da to i jeste možda svila neke čudne obrade,ali cena je strava i užas.Indija šop nudi marame od prirodnog materijala,farbane prirodnom bojom za 70% nižu cenu.Generalno,mi ljudi sa ovih prostora imamo problem koji ne umem da definišem.Znam da sve zavisi od socijalnog statusa.“Čovek bez para je mrtav čovek“ kažu JevrejiDoslovno su u pravu.Sama jurim rasprodaje ne bih li naišla na nešto jeftino a kvalitetno.Nažalost,praksa pokazuje da to nije baš uvek tako.Pređem se u 90% pokušaja.Ipak,nisam u stanju da nosim pet kvalitetnih,skupih džempera cele zime.Opet,jeftino kada kupim,traje dva-tri nošenja.Uglvnom vuna mešana sa sintetikom,ne gužva se,praktično je,a što mi izaziva osipe po koži,znojenje,neprijatan osećaj stegnutosti...ma nema veze,odlično mi stoji i ne mora da se pegla!!!!Hm...Sve mi to liči na ekonomsko porobljavanje,monopol tržišta,ismevanje narodne inteligencije....i sl.Ali ne želim o tome jer to neminovno vodi u politiku u koju ne želim da zalazim ni po koju cenu.Ipak sam zaključila da nisam ni primetila da sam odavno počela da jedem plastiku,nosim sintetiku,pijem hemiju....protiv koje se tako borio upokojeni,čuveni francuski glumacLuj Defin.Dok je kroz svoje komedije pokušavao da nam objasni šta nam to dolazi kroz velika vrata“potrošačkog društva“...Neminovnost je da sam i ja deo cele te priče i da ne mogu ispasti iz kolotečine života.Uzimam ono što mi se nudi,znam za ono što mi je dostupno,patim za onom lepotom u jednostavnosti koja je tako daleko od mene.....da,živim imitaciju života i maštarim o nekom boljem sutra....  

12/08,2007 Posted to Generalna

Comments (6)


In-Out

 

Mislila sam da više neću pisati,ali eto...Dešava se da odustanem od prvobitnih pomisli.Danas neću govoriti o ljubavi,patnji,čežnji,stihovima...Ne.Ovaj post ću posvetiti nedavnom događaju koji je na mene ostavio čudan utisak o vremenu u kome se nalazim a ne mogu da uhvatim korak sa njim....večito sam u raskoraku sa svim i svačim.Da pređem na stvar..

 Jutro.Beograd je predivan u sitne sate...sve deluje tako čarobno,smireno,usporeno,sneno,bajkovito....Krećem do lokalne železničke stanice.Gledam raspored Beovoza.Bože koliko dugo nisam putovala vozom!Zadnji put sam sela u ovaj voz još 1999 godine.Ulazim i zatičem grupicu dobro raspoloženih srednjoškolaca.Imala sam nameru da sednem do prozora,utonem u svoje misli i tako provedem put do krajnje destinacije.Nemam,niti sam ikada imala,naviku i običaj da prisluškujem tuđe razgovore.Klinci su bili toliko glasni da nisam uspevala da čujem sopstvene misli.Nije mi preostalo ništa drugo nego da ih slušam.Voz ubrzo kreće.Mirim se sa činjenicom da mi se plan izjalovio.Klinci komentarišu o školskom štivu. 1:“Brate,znaš keve ti šta smo juče učili?Iako čavka smara bilo je gotivno čuti o železničarima u Japanu.Slušaj tebra,ako voz u Japanu zakasni par minuta,odgovorni se ladno rokne!“-smeh2:“Kako misliš rokne?!“-skoro zabrinuto3.:“Pa lepo,Japanac se rokne!“1:“Jbt,kod nas bi to bio masakar nalik genocidu!“-smeh2:“Sreća mi nemamo savesne šljakere!“-smeh Ja zamišljam scenu i otima mi se osmeh...koja morbidnost,ali se smejem.Nastavljaju razgovor i počinju da koriste meni nepoznate žargonske izraze. 4:“Idem posle gajbi da se skockam,dolazi Mirela.“1:“Šta?!Keve ti,ne seri...biće tamo kod tebe na gajbi?!“4:“Ne bre jbt.Frend iz kraja pravi parti.Matorci mu neće biti tu.“1:“Ono kao biće cirke?!“-oduševljeno4:“Jbt,kako neće?!Some,pa izdrinkiraćemo se ko niko.Ideš sa mnom?“1:“Smor da budem padobranac“4:“Ma zabole te pedu tebra.Ko da su svi koji će doći pozvani“1:“Malo mi smorno“3:“Ma daj ne seri,ne smaraj.Biće do jaja da se pojavimo tamo.Zamisli Milanovu cufa jbt.“ I tako su se celim putem nizali neki novi izrazi,novi sleng.Uh kako sam ispala iz štosa,omatorila sam.Spregu misli prekida zvonjava mog telefona.Javljam se,kad ono moja stara drugarica.Mislim,nije ona stara,nego naše prijateljstvo je staro...LaughingRazgovor se odužio,kao i uvek kada se ne čujem sa nekim par godina.Polovinu izraza ne shvatam.Ne mogu da pohvatam šta priča,ali nastojim da je pažljivo saslušam.Konačno!Vreme je da prekinem nerazumljiv razgovor i napustim voz.Silazim pod utiskom.Stajem ispred trafike da kupim cigarete i vodu,prilazi mi dete od dvanaestak godina posmatra me i obraća mi se bez trunke učtivostiD:“E da nemaš pljugu?!“Ja:“Koliko imaš godina?“D:“15.Šta te boli k...ac koliko imam godina?“Ja:“15?!Pa ne može da me boli,nemam ga.Evo ti „pljuga“.Tako možeš da pričaš sa svojom mamom.“D:“Vidi ovu,koji je tvoj problem?“-uzima „pljugu“,odlazi i ne osvrće se.Nastavljam da gledam štampu i po prvi put mi naslovi novina privlače pažnju.“Tin“,“Love story“,“Glloria“,“Joy“..i sl.Nepostoji neki normalan naziv?! Zapanjena nastavljam prema konačnoj destinaciji.Pod utiskom svega nastavljam da razmišljam o svemu navedenom.Pitanja se nižu....

Gde su svi ti divni izrazi koje svi karakterišu kao „književne“.Zaista,nije bitno ni koje smo nacije,ni koje veroispovesti,političke opredeljenosti...Bitno je to da naši jezici postaju sakati.Stari,smisleni izrazi se užurbano zamenjuju nekim novim,suvoparnim,beskorisnim.Sve jedno.Zaključila sam da nisam „IN“ i da je moja zabrinutost usamljena.Da li sam možda ja devojka sa „grand mozgićem“ ili je to većina...ma ne,ne može biti...

 

12/07,2007 Posted to Generalna

Comments (14)


ljubav...

 

      JEDINI 

Nedostaješ mi.

Znam,ne veruješ.

Volim te.

Verujem,ne osećaš.

Trebaš mi.

Osećam,ne slutiš.

Živim zbog nas.

Slutim,ne vidiš.

Borim se za tebe.

Vidim,ne sanjaš.

Trajaću za nas.

Sanjam,verovaćeš.

uvek i zauvek,spartanka...

12/06,2007 Posted to Generalna

Comments (5)